Последња глобална истраживања указују на то да је, као последица конфликта или прогона, на крају 2007. године било 11,4 милиона избеглица ван своје земље и 26 милиона интерно расељених, што представља огроман број оних који више не живе у својим домовима, а о којима води бригу Агенција УН за избеглице.
Данас се суочавамо са комплексном мешавином светских проблема који би убудуће могли довести до још већег присилног расељавања. Конфликти у светским жариштима, диктатуре, климатске промене, пораст цена неки су од проблема који погађају првенствено најсиромашније и узрокују нестабилност у многим подручјима.
Број избеглица које су у надлежности УНХЦР-а порастао је са 9,9 на 11,4 милиона до краја 2007. године. Број интерно расељењих (у оквиру територије једне државе) попео се са 24,4 на 26 милиона. УНХЦР данас штити или помаже директно или индиректно 13,7 милиона тих људи, што је повећање у односу на 12,8 милиона у 2006. години. Број избеглица или интерно расељених лица о којима брине Агенција 2007-е порастао је за 2,5 милиона, а до краја године је достигао бројку од 25,1 милион.
Кад је реч о избеглицама у извештају се наводи да Авганистанци (њих скоро три милиона углавном у Пакистану и Ирану) и Ирачани (њих око два милиона, углавном у Сирији и Јордану) чине скоро половину свих избеглица о којима је УНХЦР водио рачуна у 2007. години. Потом следе Колумбијци (552.000), Суданци (523.000) и Сомалијци (457.000). У извештају се каже да је пораст броја избеглица у 2007. години углавном резултат нестабилне ситуације у Ираку. Земље које су у 2007. години прихватиле највећи број избеглица су Пакистан, Сирија, Иран, Немачка и Јордан.
Прошле године је органима власти или канцеларијама УНХЦР-а у 154 земље поднесено око 647.000 индивидуалних захтева за азил или избеглички статус – што је повећање од 5% и први пораст у последње четири године.
Према подацима Агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), Србија је једина земља у Европи која има проблем са дуготрајном избегличком кризом. Број избеглица се смањио - са 550.000, колико их је било 1996. године пао је на свега 90.000 колико их има сада. Решавање њиховог статуса треба да буде важан приоритет државе, и тај проблем мора се решавати озбиљном стратегијом и дијалогом земаља у региону.
Трајно решење за избеглице у Србији је њихов добровољни повратак у Хрватску и Босну или локална интеграција у наше друштво. Срби из Хрватске имају проблеме са враћањем имовине, стамбеног права и права на пензију, док је ситуација са Босном нешто боља. Локална интеграција у Србији подразумева лакше добијање држављанства и свих права која из тога проистичу.
Србија бије тешку битку и са више од 209.000 интерно расељених лица са Косова, који немају избеглички статус, пошто су држављани Србије. Већина Срба са Косова још живи у колективним центрима, немају посао, документа, док су многи изгубили и најближе.
Уз Судан и Танзанију у Африци, Мијанмар, Авганистан и Пакистан у Азији, Србија је међу земљама које имају највише избеглица, прогнаних и интерно расељених особа. Према подацима Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), у Србији је укупно 320.000 избеглих и расељених људи, док је број од 18.000 повратника на КиМ „податак који поражава“.
Донатори су се већ помало уморили од наше избегличке приче, али стално морамо да им скрећемо пажњу на то колико је важно да се проблеми избеглица и интерно расељених реше. То је немогуће без политичких договора, а оквир за то решење већ постоји. Хрватска, БиХ и тада Србија и Црна Гора усвојиле су Сарајевску декларацију која предвиђа све што би требало да се уради по том питању. УНХЦР је током претходних година уложио готово пола милијарде долара у решавање проблема избеглица у Србији, а средства из државног буџета била су још већа.
