Тринаест година после војне операције „Олуја“, која је довела до егзодуса 220.000 Срба из Хрватске, највећи проблеми ове популације нису решени. За све то време ни Хрватска ни Србија нису показале спремност да о њима отворено разговарају, а камоли да пронађу одговоре на питања која се тичу имовинских и других права избеглица и оних који су у међувремену постали држављани Србије.
Истовремено, повратницима у Хрватској и даље су за вратом егзистенцијални проблеми па је, како потврђују и званични подаци ове земље, последњих година заправо више оних који су се иселили у Србију него оних који су се вратили у ранија места пребивалиш та. Прошле године из Србије у Хрватску доселило се 1.479 људи, а у обрнутом смеру одселило се 3.818.
За такво стање, нису криве само власти у Хрватској већ и Србија, која безмало деценију и по игнорише проблем. И представници српске националне заједнице у Хрватској траже од државних органа Србије да се заложе за решавање имовинских и других проблема Срба у суседној држави.
Очекујемо од српских власти конкретан искорак, нарочито када је реч о станарским правима, али и другим питањима. Коначно треба да заузму конкретан став и јасно се изјасне о томе, а не да се и даље преко оних који су овде остали говори о интеграцији Срба избеглих у Србију, док о повратку готово да нема речи – каже лидер Самосталне демократске српске странке (СДСС) и представник Срба у хрватском Сабору Војислав Станимировић.
Власти у Београду и Загребу морају јасно почети причати о томе, ту нема скривања. Три заступника Срба у Сабору не могу деловати изван оквира који превазилазе егзистенцијална и безбедносна питања повратника и целе српске националне заједнице у Хрватској.
На нама је да утичемо на државу и бринемо за оне који су се определили за живот у Републици Хрватској или су поднели захтев за повратак. Међутим, проблем станова морају да реше две државе, истиче Станимировић, подсећајући на то да се Хрватска законима оградила и одузела станарска права свима који ту нису боравили три месеца или дуже. Без обзира на међународно право, споразум о сукцесији, Сарајевски процес, категорију станарских права ова земља у законском оквиру нема намеру да врати и српска заједница нема снаге да се избори с тим, каже Станимировић.
Подаци о броју изгубљених станарских права се разликују, али се барата цифром од 30.000. У замену за станарско право Хрватска је повратницима понудила модел стамбеног збрињавања уз ригидне услове и условљавања. Због тога је за повратак на подручја која нису била захваћена ратом стигло око 4.200 захтева. Остали су у таквој ситуацији да не знају шта ће бити с њима. Држава Хрватска с нама о томе не преговара, Србија не показује интерес. Помака има јер ће бити решени сви захтеви за стамбено збрињавање, али то је кап у мору проблема.
По новој одлуци хрватске владе, сви који су поднели захтев за стамбено збрињавање ван ратом захваћених подручја добиће решења за свој стан, било ове, идуће или у првој половини 2010. године. Уколико не буду у могућности да се одмах уселе, имаће право да сваког дана добијају 25 куна по члану домаћинства. Ако је реч о четворочланој породици, то је 100 куна, односно 3.000 месечно, што би им било довољно за кирију док тај стан не буде готов. Тај број је незадовољавајући када се зна колико је станова изгубљено – каже Станимировић. Уз оцену да је положај Срба у Хрватској ипак бољи него претходних година, Станимировић напомиње да српска заједница није задовољна темпом који се ти помаци остварују.
Искорак је направљен у решавању проблема неисплаћених пензија јер је основано удружење, и први пут је направљена евиденција оштећених. Према тим подацима, око 20.000 пензионера потражује дуговања из периода 1991–1997. година. Кад би се ишло у нагодбу с државом да се дуг исплати унатраг, дошло би се и до милијарду и по евра, каже Станимировић, изражавајући очекивање да ће Хрватска решити то питање до уласка у ЕУ. То сигурно неће бити ове године, али ће се у догледно време десити.
Лидер политичке партије која заступа интересе Срба у Хрватској се нада и побољшању услова за живот повратника, што подразумева електрификацију села, отварање нових радних места и јачање пројеката којима се подстиче долазак младих људи. Процес повратка није стао, али се ради о појединачним случајевима, и то су углавном старије особе, каже он.
Велика препрека за повратак Срба су и оптужнице за ратне злочине. Према службеним подацима Хрватске, у државним тужилаштвима примљено је преко 4.900 кривичних пријава за ратне злочине, од којих их је у даљу обраду ушло 3.666, а већини осумњичених се суди у одсуству.
