Мисија Високог комесаријата за избеглице УН-а у Републици Србији је кабинету потпредседника Владе РС задуженог за социјална питања и Комесаријату за избеглице РС доставила најновије податке о резултатима програма стамбеног збрињавања који се, у последњих пет година, спроводи у Републици Хрватској.

 

Подаци се односе на захтеве за стамбеним збрињавањем поднете од стране бивших носилаца станарских права – избеглица, бивших избеглица или других ратом погођених лица који бораве на територији Србије а којима су та права одузимана судским одлукама или по сили закона у периоду од 1991-1995. године.

 

У подручју од посебне државне скрби ППДС  (подручја која су била под заштитом УН) од укупно 8.946 поднетих захтева за стамбено збрињавање око 3.158 (35%) захтева је поднето од стране подносилаца који бораве у Републици Србији као избеглице или друга ратом погођена лица. Позитивно је решено укупно 5.327 од чега су само 1.270 (24%) захтеви особа које су као избеглице регистроване у Србији у периоду 1996-2005.

 

У подручијима ван подручја од посебне државне скрби (ван ППДС) од укупно 4.562 захтева за стамбеним збрињавањем 2.631 захтев је поднет од стране подносилаца који бораве у Републици Србији као избеглице или друга ратом подожена лица . Позитивно је решено 1.485, од чега су 629 (32%) захтеви збеглица у Србији.

 

Приказани резултати петогодишње примене програма стамбеног збрињавања имају велики значај за сагледавање стварних могућности овог програма да одговори на  потребе избегличког корпуса из Републике Хравтске који борави у Србији.

 

Питање отказаних станарских права и даље представља најважнији и најтежи проблем избеглица са подручја бивше Југославије. Док је правни оквир Босне и Херцеговине предвиђао потпуну реституцију стамбене масе, у Хрватској то није био случај.

 

Предметно питање наставља да производи негативне последице за преко 30.000 породица, којима је одузето станарско право односно више од 100.000 особа. Њима је тиме ускраћена могућност, за разлику од осталих грађана Републике Хрватске, да се врате у своје станове или их приватизују под повољним условима, као што је и био случај на другим подручјима бивше Југославије.

 

Имајући у виду и потпуни неуспех досадашњих преговора усмерених ка проналажењу одговарајућег решења, Комесаријат за избеглице истиче потребу настављања преговора ради решавања овог проблема на правичан и одржив начин и у том смислу очекује подршку и укључивање међународних институција у том процесу.