Када би било аршина којима је могуће измерити вољу да се помогне онима који су остали без крова над главом и понели голем избеглички терет, Европској унији не би било премца. Од краја сукоба у бившој Југославији ЕУ се бавила питањима избеглиштва, миграција и азиланата и помагала у потрази за трајним решењима.
Колико је успела у томе? Рачуница изражена у еврима би се могла извести, јер се зна колико је новца потрошено, било да га је од Европе добила Република или Покрајина, било невладин сектор, али све се то другачије вага када се зна да је помоћ отишла највећој српској сиротињи. Европска унија, односно Европска комисија, заправо је у Србији била највећи донатор када је о избеглиштву реч.
Своја средства је ЕК најпре пласирала преко Бироа за хуманитарну помоћ (ЕЦХО). На пример, крајем 2003. године преко тог бироа избеглице и расељени смештени у колективним центрима добили су помоћ, финансијски мање вредну од неких других које им је такође обезбедила ЕК, али ипак значајну. Наиме, те зиме је за 20.000 избеглица у колективним центрима обезбеђено грејање, а за куповину и комисија ради и на локалној интеграцији избеглица, а помоћ пружа кроз два програма: ЦАРДС и ИПА.
Како је речено у Делегацији Европске комисије у Београду, укупна дотација кроз ЦАРДС програм у 2004, 2005. и 2006. години износила је 26 милиона евра. Те паре су биле намењена развоју одрживих решења проблема избегличке и расељеничке популације у Србији. За то је и касније издвајан новац. У 2007. и 2008. (буџетској) години, преко фонда за претприступну помоћ ЕУ (ИПА) Европа је Србији одобрила 16 милиона евра, а ове године укупно 12.650.000 евра. За наредну годину, такође кроз ИПА програм, планирана је помоћ вредна осам милиона евра, с тим да ће она бити фокусирана на миграцију.
Иначе, основни приоритет ИПА програма је дугорочно, односно трајно решење за избеглице, као и побољшање услова живота интерно расељених лица. Такође, овој се популацији пружа правна помоћ, односно доступност информацијама неопходним за реализацију права тих људи.
Програм “Подршка избеглим и интерно расељеним лицима у Србији”, који се реализује ове и наредне године, вреди девет милиона евра. Основна његова подручја су подршка интеграцији избеглица, и то тако што им се обезбеђују смештај, запослење или им се помаже да до прихода дођу на неки други начин. Посебан акценат је на исељавању расељених лица из колективних центара и стварање нормалних услова за живот тих људи.
Иначе, овај се програм реализује помоћу међународних невладиних и међувладиних организација. У њему учествују Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР), Међународна организација за миграцију (ИОМ), немачка хуманитарна организација АСБ, Европска перспектива, италијанска организација ИНТЕРСОС и Дански савет за избеглице (ДРЦ).
У другој половини ове године Европа ће избеглим и расељеним доделити и милион евра на име правне помоћи, тако да, између осталог, они могу рачунати и на бесплатне савете и заступање њихових интереса. Да би се направили значајанији помаци у том сегменту, неопходна је сарадња са Хрватском и БиХ, као и дијалог са привременим институцијама на Косову и Метохији. Имајући у виду да је ЕУ у оквиру ЦАРДС програма у последњих пет година издвојила 26 милиона евра, само с девет милиона евра, колико вреди “Подршка избеглим и интерно расељеним лицима у Србији”, то износи укупно 35 милиона евра.
Европска комисија је, такође, и Специјализованој агенцији за избеглице, односно УНХЦР-у, одувек била један од највећих донатора уопште, а посебно у региону Западног Балкана. Како је речено у УНХЦР-у, само ове године за програме намењене решавању проблема избеглих и расељених које они спроводе у Србији, Европска комисија је одвојила 1,5 милион долара. То су програми који обухватају помоћ за оне који напуштају колективне центре; за избегле и расељене који желе да се врате у своје земље порекла (превоз селидбених ствари и трактора); за оне који су се определили да се интегришу и остану у Србији. За њих ће се градити станови, биће организовани програми преквалификације, помоћи ће им се у изградњи сопствених кућа, откупу сеоских домаћинстава…
Иначе, годишњи буџет УНХЦР за све програме је око осам милиона долара, али то обухвата и програме које се финансирају из сопстевених и средстава других донатора.
Поменимо и да је, са више од 307.000 избеглица и интерно расељених особа, Србија и ове године прва земља у Европи и 13. у свету.
