Антонио Гутереш, високи комесар УН за избеглице, се јуче у оквиру своје посете Србији састао са председником Србије Борисом Тадићем, потпредседником владе Србије Јованом Кркобабићем, министром спољних послова Републике Србије Вуком Јеремићем и комесаром за избеглице Републике Србије Владимиром Цуцићем.
После састанка са високим комесаром УН за избеглице, Борис Тадић је рекао да ће Србија наставити да ради на решавању проблема избеглих лица, градећи добросуседске односе, као и да ће наставити политику европских интеграција, јер је уверен да је таква политика важна за решавање избегличког питања. „Србија на проблеме избеглица из Хрватске гледа као на заједнички проблем две земље и сматрамо да је то решење од пресудног значаја за изградњу најбољих могућих односа између Србије и Хрватске и претпоставка помирења“, и поручио да Србија по том питању жели сарадњу са регионалним институцијама, Хрватском и УНХЦР.
Председник Тадић је рекао и да је повратак избеглица у своје домове на простору бивше Југославије питање „поштовања елементарних вредности цивилизације и претпоставка коначног помирења свих народа на тим просторима“. Нагласио је да је неприхватљиво да у Србији и 17 година после ратних разарања постоје колективни центри у којима „људи живе на рубу егзистенције“.
Говорећи о проблему интерно расељених лица, Тадић је изразио забринутост због недовољног повратка људи у своје домове на Косову и Метохији. „Очекујемо да све институције које функционишу на КиМ допринесу повратку интерно расељених лица“, и нагласио да се пажња мора посветити и расветљавању судбине несталих лица на простору бивше Југославије.
Високи комесар УН за избеглице рекао је у сусрету са српским председником, да је право на повратак основно људско право, „али се мора поштовати и воља људи који желе да остану у земљи у коју су дошли”. Оценио је да је неприхватљиво да после толико година од завршетка ратних сукоба на Балкану, постоји значајан број избеглица чији проблеми нису решени. Гутереш је посебно похвалио Владу Србије на „помоћи коју пружа избеглицама из Хрватске и интерно расељеним лицима са Косова и Метохије“.
Јован Кркобабић, потпредседник Владе, упознао је Гутереша са напорима које Србија улаже за решавање проблема избеглих и расељених, као и са бројним проблемима које имају Срби из Хрватске, пре свега када је реч о одузетој имовини и становима, тајним оптужницама и трагањем за великим бројем несталих Срба. Он је навео да се ти проблеми у Хрватској „решавају веома споро и да друга страна одбија да о њима разговара“. Кркобабић је рекао да је важно да се одржи регионална конференција посвећена проблемима избеглих и расељених.
Саговорници су се сагласили да је горући проблем у Србији 70 колективних центара у којима људи живе и по 15 година у врло тешким условима. Помоћ кроз посебан донаторски фонд, који је Кркобабић договорио са Гутерешем у Женеви у децембру 2008. године, треба да омогући да се и последњи колективни центар затвори до краја 2010. године. Кркобабић је нагласио да је „најтрагичнија ситуација 210.000 интерно расељених лица са КиМ“, а да повратак није могућ с обзиром да не постоје услови за остваривање елементарних људских права, и позвао Гутереша да искористи мандат УНХЦР који му даје Резолуција 1244 у погледу надгледања повратка и помоћи интерно расељених лица са Косова и Метохије.
Гутереш је похвалио напоре Владе Србије у решавању проблема избеглих и расељених лица и изразио наду да ће се и на хрватској страни наћи начин за ефикасније и брже решавање ових проблема. Он је подржао организовање регионалне конференције и нагласио да ће УН активно учествовати у њеној организацији.
Mинистар спољних послова, Вук Јеремић, у разговору са високим комесаром УН Антониом Гутерешом нагласио је да је неопходан што скорији повратак свих избеглица у Хрватску, као и интерно расељених са КиМ. На састанку је констатовано да сва избегла и расељена лица морају добити могућност безбедног повратка и коришћења своје имовине која им је у овом тренутку ускраћена.
Јеремић и Гутереш сложили су се о неопходности одржавања Међународне конференције о решавању избегличког питања у региону, која би требало да буде одржана у Београду до краја године.
