Осамнаест година након окончавања ратних сукоба на просторима СФРЈ, током којих се раселило више од два милиона људи у региону, Република Србија и даље пружа уточиште 57.247 избеглица из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Иако Република Србија, са 250.000 бивших избеглица примљених у држављанство, представља пример најмасовније интеграције избеглица у савременој Европи, потребе за решавањем стамбених питања и унапређење економског положаја избегличке популације су и даље велике. Република Србија, уз помоћ међународне заједнице, успева да обезбеди избеглицама и интерно расељеним лицима, око пет стамбених решења дневно. Уколико би се наставило истом динамиком било би потребно наредних седамнаест година да се реше стамбене потребе свих лица у потреби.

Од некадашњих 700 колективних центара који су смештали око 60.000 људи, у Србији и даље постоји њих 29 у којима борави 2.400 корисника, већином интерно расељених лица. Захваљујући постојећим стамбених програмима који прате затварање колективних центара, финансијској подршци Европске уније, средствима буџета Републике Србије и подршци УНХЦР-а, у наредне три године ће сви преостали центри бити затворени, а њихови станари ће добити достојанствено стамбено решење.

Бољи дани очекују и избегличке породице које живе у неадекватном приватном смештају јер ће захваљујући Регионалном стамбеном програму Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Црне Горе и Републике Србије, 16.780 најугроженијих породица,  у Србији добити кров над главом.

Процесом регионалне сарадње земаља западног Балкана, који је иницирао потпредседник Владе Републике Србије др Јован Кркобабић, паралелно са обезбеђивањем средстава за финансирање Регионалног стамбеног програма, остварен је и одређен напредак у процесу решавања преосталих отворених питања од значаја за популацију избеглица: успостављени су ефикасни механизми за конвалидацију радног стажа у Хрватској, поново су отворени рокови за стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права ван подручја од посебне државне скрби, а број нерешених захтева за обнову порушене имовине је значајно смањен. Поједина питања попут доспелих а неисплаћених пензија хрватским држављанима који као избеглице живе у Србији и питање нерешених одузетих станарских права, још увек оптерећују односе двеју држава. Очекујемо да ће Република Хрватска, у светлу европских вредности и стандарда у области поштовања људских, имовинских и стечених права, учинити неопходне кораке како би се исправила кршења имовинских и других права избеглица из Хрватске која су учињена у прошлости.  Република Србија ће остати посвећена пружању свих врста помоћи избеглим лицима и залагаће се за несметано уживање и заштиту приватне својине и стечених права грађана, гарантованих и потврђених ратификацијом Анекса Г и Е Споразума о сукцесији.

 

• Србија је прва земља у Европи и једна од пет земаља у свету са тзв. продуженом избегличком ситуацијом

• До 1995. године, Србија је примила 618.000 избеглица из бивших југословенских република (266.000 избеглица из БиХ и 330.000 из Хрватске)

• Према званичним подацима свега 140.000 избеглица се вратило у земље порекла (70.000 у БиХ и 70.000  у Хрватску)

• Регионални стамбени програм БиХ, Хрватске, Црне горе и Србије предвиђа решавање стамбених потреба 27.000 најугроженијих избегличких породица у региону а 16.780 породица у Србији

• Додатан број избеглица у Србији, моћи се да реше своје стамбено питање кроз повратак  у земље порекла а у оквиру Регионалних стамбених пројеката Хрватске и БиХ

• Укупна вредност Регионалног стамбеног програма четири земље износи  584 милиона евра, а Србије 335 милиона евра

• На донаторској конференцији у Сарајеву прикупљен је део средстава за спровођење Регионалног стамбеног програма у износу од 261 милиона евра, од којих је Европска унија обезбедила 230 милиона евра

• Реализација првог таласа Регионалног стамбеног пројекта Србије отпочеће на јесен 2013. године