Београд, 19. јун 2015. – Република Србија и ове године дочекује Светски дан избеглица као једна од пет земаља у свету са продуженом избегличком ситуацијом. Од 618.000 људи (266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске), који су током ратова 1991.-1995. године добили заштиту признавањем избегличког статуса у Србији, 35.295 њих још увек се налази у статусу избеглице.
Број оних који су и даље у стању егзистенцијалне потребе је далеко већи, а сличну судбину дели и више од 203.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су се раселила на подручју Косова и Метохије. Своју хуманост и поштовање међународних конвенција и стандарда у области људских права, Србија је показала и према нешто више од 22.000 тражилаца азила који су током првих шест месеци 2015. године, барем на кратко, уточиште потражили у нашој земљи.
И поред енормних напора и интензивне подршке међународне заједнице, избегличко питање на овим просторима још није затворено. Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан. У периоду од 2008. до 2014. године 7.800 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 6.300 породица економски оснажено.
У прилог наведеном говоре и подаци о броју колективних центара. Наиме, од некадашњих 700 колективних центара са око 65.000 људи, у Србији постоји још 18 колективних центара (осам колективних центара се налази на територији КиМ) у којима борави 1.116 избеглих и интерно расељених лица. Захваљујући средствима Европске уније и буџета РС, сви колективни центри ће бити затворени до краја наредне године, а њихови станари ће добити одговарајућа решења.
Наду у боље сутра избеглим лицима додатно улива Регионални стамбени програм Републике Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине који ће у наредне три године обезбедити око 6.500 стамбених решења у региону, од чега ће 4.153 породице у Србији добити стан, монтажну кућу, пакет грађевинског материјала или сеоско домаћинство са окућницом, спровођењем до сада одобрених потпројеката.
Постојећа ситуација би била свакако повољнија да су земље порекла, а првенствено Република Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица. Током нешто више од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у своје земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску). Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону. Упркос бројним помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње и даље су актуелна нерешена питања доспелих а неисплаћених пeнзиjа, динaрске и дeвизне штeдње, 40.000 одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта. Оно што је посебно забрињавајуће је изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељена лица са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта. Повратак на КиМ је остварило мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених. Главне препреке одрживом повратку представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање поврата имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани приступ јавним службама и могућност употребе свог језика, одсуство економских могућности које би подржале повратак, као и компликоване процедуре повратка.
Република Србија, као земља транзита, бележи из године у годину повећан прилив тражилаца азила из ратом захваћених земаља Азије и Африке. Ове године бројеви су виши него икад за наше прилике, па је до краја маја чак 22.182 лица затражило азил у Републици Србији. Од овог броја, смештај у центрима за азил затражило је свега 5.770 људи. Република Србија у овом тренутку интензивно ради на унапређењу система азила и његовом усклађивању са стандардима и законодавством Европске уније.
Комесаријат за избеглице и миграције се и овом приликом захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса, уз нагласак на приоритетност наставака активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње. Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану.
За додатне информације можете се обратити Ивану Мишковићу из Комесаријата за избеглице и миграције РС на 064-828-1694 или ivan.miskovic@kirs.gov.rs.
