Београд, 3.8.2015. - У уторак 4. августа 2014. године навршава се 20 година од погрома српског народа услед хрватске војно-полицијске акције „Олуја”. Парастос жртвама „Олује“ биће одржан у цркви Светог Марка у Београду у среду 5. августа у 11 сати.
Подсећања ради, у акцији хрватске војске, која је започела 4. августа 1995, из Републике Хрватске у Републику Србију, за свега неколико дана, протерано је више од 200.000 Срба, а убијено је око 2.500 људи. Двадесет година након овог трагичног догађаја око 2.000 људи се још увек води као нестало.
И данас, нажалост, Србија је земља са продуженим избеглиштвом. Од 610.000 избеглих, који су од 1991. године уточиште потражили у Републици Србији, 35.295 лица и даље је у статусу избеглице, од чега је 25.962 из Републике Хрватске.
И ове, као и претходних година, „Олуја“ се обележава“, а да са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних по избегличку популацију. Неколико десетина хиљада избеглица није повратило своје станарско право, Република Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска ниje спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa, кojим сe Србимa гaрaнтуje прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпoшљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим jaвним институциjaмa. Нaдлeжeнe институциje у Републици Хрвaтскoj нe прoцeсуирajу пojeдинцe и групe кoje ширe гoвoр мржњe, вoдe кaмпaњу прoтив српскoг jeзикa и писмa, пoдстичу нaсиљe прeмa Србимa, или их физички нaпaдajу. Република Хрвaтскa ниje исплaтилa зaoстaлe пeнзиje, динaрску и дeвизну штeдњу. Треба поменути и да су сви поступци у вези са обновом имовине и стамбеним збрињавањем бивших носилаца одузетих станарских права у Хрватској у застоју, иако корисници имају валидна решења о обнови и стамбеном збрињавању. Неколико хиљада захтева за обнову у другом степену годинама чека на одговор. Забележени су и случајеви одузимања личних карата избеглицама на граници са Републиком Хрватском. Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.
У прилог свему наведеном говори и студија др Месића и др Багића 'Мањински повратак у Републику Хрватску', израђена на иницијативу УНХЦР-а, у којој су аутори изнели закључак да од више од 130.000 регистрованих повратника српске националности, у Хрватској остаје да живи само 38 одсто, у Србију се враћа oko 45 одсто, а oko 17 одсто их је умрло. У студији се наводи и да је једна трећина повратника старија од 65 година. И у извештају Стејт дипартмента за 2013. наводи се да је у Републици Хрватској и даље присутна друштвена дискриминација и насиље према мањинама, посебно према Србима и Ромима, што обесхрабрује повратак.
О проблемима српске заједнице у Хрватској говори и студија ’’Насиље и несношљивост према Србима у 2014.’’, аутора Тамаре Опачић, а у издању СНВ. У студији се таксативно наводе случајеве етнички мотивисаног насиља, несношљивости и говора мржње усмереног према Србима и њиховим институцијама у Хрватској.
Све горе наведено недвосмислено указује да у Републици Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промена, када је реч о повратку српских избеглица.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије још једном се захваљује међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији Европске уније у Србији на свим уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације и затварање колективних центара, али напомињемо и да се не смеју заборавити нерешена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију.
Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, али и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице. Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.
За додатне информације можете да се обратите Ивану Мишковићу из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије телефоном на број 064-828-16-94 или на мејл адресу ivan.miskovic@kirs.gov.rs.
