Светски дан избеглица, 20. јун, Република Србија дочекује са 29.457 лица са избегличким статусом. Од тог броја 20.334 избеглица је из Републике Хрватске, а 9.080 из Босне и Херцеговине. Подсећања ради, 618.000 људи добило је избеглички статус у Републици Србији услед ратова од 1991. до 1995. (266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске).
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.
Осим према хиљадама избеглица и интерно расељених Република Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према скоро 600.000 миграната из Азије и Африке који су од средине прошле године прешли пеко територије Републике Србије.
И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Републике Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено. Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан. У периоду од 2008. до 2015. године средствима донатора и из буџета Републике Србије, 5.200 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 4.300 породица економски оснажено. Велики број стамбених решења биће обезбеђен и спровођењем Регионалног стамбеног програма, захваљујући којем ће више хиљада избегличких породица у наредних неколико година добити стан, пакет грађевинског материјала да заврши започету кућу, сеоско домаћинство или монтажну кућу и то из донаторских средстава.
У прилог наведеном говори и податак о броју преосталих колективних центара. На врхунцу избегличке кризе 1996. глодине у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима. Преостали колективни центри, њих девет на територији централне Србије, са 347 смештених корисника, биће затворени до краја године, а корисницима обезбеђена адекватна стамбена решења.
Подсећања ради, током више од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску). Велики напредак у решавању спорних питања по избегличку популацију јесте остварен кроз процес регионалне сарадње, али је остао и одређен број отворених питања, и то неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама, нерешено питање доспелих а неисплаћених пeнзиjа, динaрске и дeвизне штeдње, одузета станарска права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и поврат одузетог пољопривредног земљишта. Приметан је и изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељена лица са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта. Повратак на КиМ је остварило мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених. Главне препреке одрживом повратку представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање поврата имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани приступ јавним службама и могућност употребе свог језика, одсуство економских могућности које би подржале повратак, као и компликоване процедуре повратка.
Комесаријат за избеглице и миграције се и овом приликом захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса, уз нагласак на приоритетност наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње. Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану.
