Трочлана породица Јадгари из Авганистана већ годину дана је смештена у Прихватном центру у Бујановцу на југу Србије.

Мајка Схима Момини каже да је поносна на своју децу. Срећна је што иду у школу, што имају много другова. Образовање је веома важно, наглашава она, нарочито за децу њиховог узраста, да на време стекну што више знања и вештина како би имали што бољу будућност. Издваја предмете као што су математика или информатика, јер су, како каже, "исти без обзира у којој сте земљи".

Старији син Мохамад Матин Јадгари, деветогодишњак, похађа четврти разред Основне сколе "Бранко Радичевић у Бујановцу, док млађи, Бањами Јадгари, има осам година и иде у други разред. Обојица су редовни ученици већ седам месеци и од првог дана су прихватили одлазак у школу као обавезу.

Матин каже да највише воли енглески језик и физичко васпитање, док Бањами највише воли математику, али и друге предмете. Српски језик му је, каже, прилично тежак.

"Срећан сам што имамо много другара у школи. Дружим се са вршњацима, али и са децом из других разреда. Већ сам научио доста речи из српског језика, тежак је прилично, али и интересантан, нароцито писање. Ћирилица ми не иде баш од руке, али полако напредујем", прича Матин.

Бањами каже да и он има много другара, чак и симпатију. Са другарима из школе прича на енглеском, али и помало на српском. Каже да његов старији брат боље прича српски, па му и он доста помаже. Обојица воле школу, срећни су што имају пријатеље и кажу да би волели да се друже са њима и после школе, да играју фудбал, да им они дођу у посету у Прихватни центар понекад, или да заједно оду на пецање.

Њихова мајка Схима им помаже око домаћих задатака.

"Обојица су веома бистри и брзо уче. Мото који сам и сама користила док сам се школовала и данас често користим кад деца имају потешкоћа са учењем - заволите учитеље и наставнике и заволећете школу. И ја имам потешкоћа са разумевањем неких појединости, али нам подршку пружају организација које помажу око школовања миграната", захвална је док прича Схима, која је веома активна у Центру, па учествује у свим манифестацијама, приредбама и свакодневним активностима, а представница је и авганистанске заједнице у Центру.

"Задовољна сам подршком коју добијамо у овом Прихватном центру. Србија је срдачно прихватила све нас, а људи су пријатни, желе да помогну. Жеља ми је да са породицом одем даље, до своје коначне дестинације. Али, када бих морала да останем, знам да би ме људи у Србији прихватили и сигурна сам да би деца била срећна", додаје Схима.