Поступак азила је поступак, уређен Законом о азилу, за стицање и престанак права на азил и других права лица која траже азил.
Лице које тражи азил је странац који поднесе захтев за азил на територији Републике Србије о чијем захтеву није донета коначна одлука.
Избеглица је лице које се, због оправданог страха од прогона своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности некој групи или због својих политичких уверења, не налази у држави свог порекла и није у могућности или због тог страха не жели да се стави под заштиту те државе, као и лице без држављанства које се налази изван државе свог претходног сталног боравка и које не може или због тог страха не жели да се врати у ту државу.
Уточиште је право на боравак и заштиту која се даје избеглици на територији Републике Србије за кога надлежни орган утврди да је његово страховање од прогона у држави порекла основано.
Субсидијарна заштита је облик заштите који Република Србија одобрава странцу, који би у случају повратка у земљу порекла био изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању, или би његов живот, безбедност или слобода били угрожени насиљем општих размера које је изазвано спољном агресијом или унутрашњим оружаним сукобима или масовним кршењем људских права.
Поводом захтева за азил и престанка тог права, у првом степену поступак води и све одлуке доноси надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова (Канцеларија за азил).
Комисија за азил одлучује у другом степену по жалбама на одлуке Канцеларије за азил, а чине је председник и осам чланова које именује Влада на период од четири године.
Смештај и основни животни услови за тражиоце азила до доношења коначне одлуке о њиховом захтеву су обезбеђени у центрима за азил. Центри за азил су у саставу Комесаријата за избеглице, као посебне организације, у смислу Закона о државној управи и Закона о државним службеницима. Влада својим актом оснива један или више центара за азил.