:: КИРС - О нама ::

Комесаријат за избеглице, као посебна организација у систему државне управе основан је Законом о избеглицама („Службени гласник РС”, број 18/92, „Службени лист СРЈ”, број 42/02 - СУС и „Службени гласник РС”, број 30/10) за обављање стручних и других послова који се односе на збрињавање, повратак и интеграцију избеглица утврђене овим законом и с њима повезане управне послове.

Усвајањем Закона о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, број 107/12), Комесаријат за избеглице образован Законом о избеглицама наставља рад под називом Комесаријат за избеглице и миграције (у даљем тексту: Комесаријат), у складу са надлежностима утврђеним овим законом и другим законима.

У складу са Законом о избеглицама Комесаријат обавља послове који се односе на: признавање и престанак статуса избеглица; збрињавање избеглица; регистрацију избеглица; усклађивање пружања помоћи избеглицама од стране других органа и организација у земљи и иностранству и старање о равномерном и благовременом пружању помоћи; обезбеђивање смештаја односно размештаја избеглица на подручја јединица локалне самоуправе; предузимање мера за повратак избеглица; решавање стамбених потреба лица у складу са овим законом; вођење евиденција из своје надлежности и установљавање база података и обавља друге послове утврђене овим законом.

У складу са Законом о управљању миграцијама Комесаријат обавља послове који се односе на: предлагање Влади циљева и приоритета миграционе политике; предлагање Влади мера ради постизања позитивних ефеката законитих миграција и сузбијања незаконитих миграција; праћење спровођења мера миграционе политике; пружање органима државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе података од значаја за израду стратешких докумената из области миграција, предлагање пројеката из области управљања миграцијама из делокруга свог рада и израду годишњег извештаја Влади о стању у области управљања миграцијама.

Комесаријат обавља послове који се односе на: прикупљање, обједињавање и анализу података и показатеља за управљање миграцијама; извештавање о имиграцији и емиграцији; израду и редовно ажурирање миграционог профила Републике Србије; успостављање јединственог система за прикупљање, организовање и размену података; успостављање сарадње са члановима Европске миграционе мреже; обуку и оспособљавање лица која обављају послове од значаја за управљање миграцијама, старање о доступности информација од значаја за миграциона питања, као и друге послове одређене законом.

Комесаријат обавља стручне и административно-техничке послове за потребе Комисије за нестала лица коју је образовала Влада, и: води јединствену евиденцију несталих лица у оружаним сукобима и у вези са оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ од 1991. до 1995. године и Аутономне покрајине Косово и Метохија од 1998. до 2000. године; води евиденцију о ексхумираним, идентификованим и неидентификованим посмртним остацима из појединачних и масовних гробница; издаје потврде о чињеницама о којима води службене евиденције; врши исплату трошкова ексхумације, идентификације, погребне опреме и превоза посмртних остатака идентификованих лица до места сахране у Републици Србији, односно до границе - уколико се ради о прекограничном преносу посмртних остатака, као и трошкова услуга експерата судске медицине или тимова експерата одговарајућих установа за судску медицину, ангажованих за потребе рада Комисије за нестала лица; врши исплату једнократне новчане помоћи за трошкове сахране у висини накнаде погребних трошкова утврђене законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање; додељује средства за финансирање програма удружења породица несталих лица у складу с прописима којима се уређује финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења.

У складу с потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права, а које уређују положај и права избеглица, ради збрињавања, интеграције или повратка избеглица, Kомесаријат покреће иницијативе за тражење међународне помоћи од институција Уједињених нација и других међународних организација.

Комесаријат остварује сарадњу с организацијом Црвеног крста, хуманитарним, верским и другим организацијама, удружењима и грађанима.

Уредбом о збрињавању избеглица („Службени гласник РС“, бр. 20/92, 70/93, 105/93, 8/94, 22/94, 34/95 и 36/04) као и Уредбом о начину збрињавања прогнаних лица („Службени гласник РС“ број 47/95), уређени су начин и обим пружања помоћи у збрињавању избеглица као и поступак утврђивања њиховог статуса.

На челу Комесаријата за избеглице и миграције налази се комесар, који има заменика и два помоћника.

Националном стратегијом за решавање питања избеглих и интерно расељених лица, коју је усвојила Влада 2011. године, дефинисани су основни циљеви и правци деловања Комесаријата ради трајног решавања избегличких проблема у Републици Србији. Рад на побољшању услова за повратак избеглица у земљу порекла и обезбеђивање услова за локалну интеграцију избеглица који су поднели захтев за пријем или су већ стекла држављанство Републике Србије, два су основна, равноправно третирана правца за трајно решавање избегличког питања у Републици Србији.

С обзиром на то да Међународна заједница не третира више простор бивше Југославије као хуманитарно угрожен регион и пошто традиционални међународни и инострани хуманитарни донатори напуштају област (или су то већ учинили), Комесаријат спроводи функционалну транзицију своје делатности из хуманитарне у развојну фазу, у којој би требало да се обезбеде трајна решења за избеглице, како у погледу масовнијег и бржег повратка, тако и интеграције (решавање проблема становања и запошљавања) у Србији.

Од 1992. године помоћ избеглицама обезбеђивала је Република Србија и међународна заједница смештајем у колективне центре, а започети су и пројекти стамбене изградње.

Комесаријат за избеглице и миграције, из буџета Републике Србије и у сарадњи са међународним агенцијама и организацијама, владама појединих земаља и локалним самоуправама, реализује програме трајних решења за избеглице, а од 2002. године у складу са „Националном стратегијом за решавање питања избеглих и интерно расељених лица“ и за интерно расељена лица, кроз следеће пројекте:

комплетна изградња стамбених јединица, делимична изградња и самоградња;
куповина сеоских кућа са окућницом;
додела монтажних кућа;
помоћ у виду пакета грађевинског материјала за завршетак започетог стамбеног објекта;
изградња објеката за социјално становање у заштићеним условима;
адаптација и пренамена објеката колективних центара у установе за смештај старих лица;
адаптација и проширење капацитета установа социјалне заштите.

У периоду од 1998. године до 2008.године обезбеђено је 7.705 различитих стамбених решења за избеглице и то:

изграђено је 3.805 стамбених јединица без правног основа за прелазак стана у власништво корисника
дистрибуирано је 3.249 пакета грађевинског материјала
откупљено је 631 сеоско домаћинство
донирано је 20 монтажних кућа.

За решавање стамбених потреба и економско оснаживање корисника од 2008. године издвојено је скоро 60 милиона евра од којих је 33,8 милона евра издвојено из претприступних фондова Европске уније, 22,5 милиона евра из буџета Републике Србије, 12,4 милиона евра из буџета УНХЦР-а, 2,4 милиона евра из средстава БПРМ-а САД-а и 450.000 евра из средстава Владе Савезне Републике Немачке.

У периоду од 2008. до 2013. године помоћ у виду стамбених решења и доходовних активности обезбеђена је за укупно 13.483 породице избеглица и интерно расељених лица, и то кроз:

Изградњу/доделу 1.078 стамбених јединица за социјално становање у заштићеним условима и стамбених јединица које су намењене закупу/откупу у складу са повољностима прописаним Законом о избеглицама
- 927 стамбене јединице за социјално становање у заштићеним условима
- 151 стамбених јединица које су предмет коришћења/купопродаје у складу са Законом о избеглицама
Обезбеђена су средства за доделу 4.933 пакета грађевинског материјала.
Откуп 1.166 домаћинстава са окућницом.
Донација и постављање 403 монтажне куће.

Европска унија је од 2001. године за решавање питања избеглица и интерно расељених лиса у Србији донирала више од 74 милиона евра, укључујући изградњу стамбених јединица и монтажних кућа за социјално становању у заштићеним условима, донирање пакета за економско оснаживање, организовање обука и пружање бесплатне правне помоћи.

2008. године почело је спровођење пројеката финансираних претприступним фондовима Европске уније - ИПА програми. У периоду од шест година, од 2008. до 2014. године, из ЕУ фондова је издвојено 33.8 милиона евра који су утрошени на решавање стамбених потреба корисника колективних центара, као и породица избеглица и интерно расељених лица смештених у неадекватом приватном смештају. Поред стамбених, овим средствима финансирани су и пројекти намењени економском оснаживању корисника.

У току је паралелно планирање и спровођење више пројеката из фондова ЕУ.

ИЗБЕГЛИЦЕ

По престанку оружаних сукоба и отпочињању процеса нормализације у региону, број избеглица у Републици Србији се смањивао: на попису 1996. године који је организовао Комесаријат у сарадњи са Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) пописано је 537.937 избеглица и 79.791 ратом угрожено лице. Пет година касније (2001), Комесаријат је поново у сарадњи са УНХЦР-ом организовао попис, на коме је пописано 377.131 избеглица и 74.849 ратом угрожених лица. Тај број се још више смањио, тако да је на регистрацији избеглих лица која бораве у Републици Србији, која је спроведена у периоду од 27. новембра 2004. до 25. јануара 2005. године приступило укупно 141.685 лица. Од овог броја за 104.246 лица је потврђен статус избеглице.

Тренутан број избеглица у Републици Србији износи 27.802 лица (19.038 из Републике Хрватске и 8.764 из Босне и Херцеговине).

Према подацима и проценама Комесаријата, у земљу порекла се из Републике Србије вратило: око 69.500 лица у Републику Хрватску и око 79.000 у Босну и Херцеговину и остале републике бивше СФРЈ. У треће земље отишло је око 46.000 лица, а процењује се да је око 40.000 лица умрло.

ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА

Комесаријат је марта 2000. године у сарадњи са Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) организовао попис интерно расељених лица са Косова и Метохије, када је регистровано 187.129 лица.

У периоду од 2000. до 2005. године, са Косова и Метохије дошло је још преко 20.000 лица, тако да је крајем 2005. године број интерно расељених лица у Републици Србији без Косова и Метохије износио 209.021 лице. Тренутан број износи 201.047 лица.

Комесаријат у односу на интерно расељена лица обавља следеће послове:

региструје интерно расељена лица са Косова и Метохије и издаје им расељеничке легитимације;
у оквиру прихвата и збрињавања, смешта и издржава интерно расељена лица у колективним центрима у Србији без Косова и Метохије, као и колективним центарима на Косову и Метохији;
у оквиру својих могућности пружа индивидуалну хуманитарну помоћ интерно расељеним лицима као и њиховим удружењима.
По потреби организује и спроводи парламентарне и локалне изборе на Косову и Метохији за интерно расељена лица, које се привремено налазе на територији Републике Србије ван Косова и Метохије (2001, 2002, 2004).

Колективни центри на Косову и Метохији су углавном стари колективни центри у којима су до 1999. биле смештене избеглице, а сада су интерно расељена лица на Косову и Метохији (тзв. „интерно интерно расељена лица“, односно она лица са Косова и Метохије која су била принуђена да напусте своје место пребивалишта и преселе се у друге крајеве на Косову и Метохији).

АЗИЛ

Усвајањем Закона о азилу („Службени гласник РС“ бр. 109/2007) створен је предуслов да се и Република Србија прикључи остваривању политике коју у односу на тражиоце азила воде земље чланице Европске уније, што је и био један од критеријума у процесу приступа Европској унији.

У складу са одредбама Закона које се односе на смештај и обезбеђивање основних животних услова за лица која траже азил до доношења коначне одлуке о њиховом захтеву Влада Републике Србије је основала два центра за азил и у буџету обезбеђује средства за њихово функционисање.

Центри за азил су у саставу Комесаријата, као посебне организације, у смислу Закона о државној управи и Закона о државним службеницима.

Комесаријат за избеглице и миграције је ојачао капацитете, обезбедио адекватну инфраструктуру и уз примену законских прописа из области азила у складу са међународним стандардима, обезбедио адекватан смештај и основне животне услове лицима која траже азил до доношења коначне одлуке о захтеву за азил.

РЕАДМИСИЈА

Споразум између Републике Србије и Европске уније о реадмисији лица која незаконито бораве који је ступио на снагу 01. јануара 2008. године уговорне стране су регулисале процедуру повратка особа које не испуњавају или више не испуњавају услове за улазак или боравак на територији државе уговорнице.

Спречавање нелегалних миграција и прихват и интеграција повратника по основу Споразума о реадмисији су један од улова за стављање Републике Србије на Белу шенген листу.

У циљу испуњавања својих обавеза Влада Републике Србије усвојила је Стратегију реинтеграције повратника по онову Споразума о реадмисији 13. фебруара 2009. године („Службени гласник РС“, број 15/09). Усвојен је и Акциони план за спровођење Стратегије реинтеграције повратника по основу Споразума о реадмисији за период 2009. и 2010. године.

Савет за интеграцију повратника по основу споразума о реадмисији формиран је 23. октобра 2008. године („Службени гласник РС“, број 99/08). Одлуком Савета основан је Тим за имплементацију стратегије.

Према Стратегији реинтеграције повратника по основу Споразума о реадмисији Комесаријат за избеглице и миграције има за задатак да координира и организује примарни прихват и сарадњу са примајућим заједницама и одговоран је за оперативно спровођење планираних активности на терену, као и да ради успешне реинтеграције повратника ради на превенцији трговине људима и промовисању принципа позитивне дискриминације.

Пренаменом делова колективних центара и њиховом адаптацијом у центре за интервентни прихват, који су регионално распоређени, испуњена је обавеза из документа Мапе пута, да се повратницима омогуће основни животни услови за ургентно збрињавање.

ВИЗИЈА И МИСИЈА

ВИЗИЈА КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И МИГРАЦИЈЕ

Комесаријат за избеглице и миграције je ојачао капацитете и својим програмима и активностима поставља више стандарде у области управљања миграцијама, примарно у области обезбеђивања одрживих решења и побољшања услова живота избеглица, интерно расељених лица, повратника по основу споразума о реадмисији. Пратећи најновије миграционе токове и трендове Комесаријат обезбеђује адекватан смештај и основне животне услове мигрантима током азилне процедуре, и иде корак даље обезбеђивањем адекватних решења у процесу интеграције миграната. Поуздан је и одговоран партнер свим заинтересованим странама у напорима за постизање виших стандарда у процесу пружања помоћи свим наведеним категоријама.

МИСИЈА КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И МИГРАЦИЈЕ

Комесаријат за избеглице и миграције је посвећен решавању проблема избеглица, интерно расељених лица, повратника по споразуму о реадмисији и тражилаца азила уз примену законских прописа и међународних стандарда. Стручно и одговорно ради на константном унапређивању својих програма и стратешких докумената у циљу стварања увек ефикасног и одговорног институционалног оквира и имплементационих механизама који крајњим корисницима обезбеђују адекватна решења у процесу интеграције и реинтеграције као и приступ правима.