Комесар за избеглице Републике Србије Драгиша Дабетић је том приликом изјавио да је прошло пуних седамнаест година од првог избегличког таласа који је преплавио Србију, и да је положај избеглица у Србији и даље тежак, али да држава Србија и Комесаријат чине све што је у њиховој моћи да помогну и омогуће им да колико-толико започну нов живот.
Чињенице су да је из Хрватске и Босне било чак 540.000 избеглица. До сада се у Хрватску вратило тек двадесет одсто људи, што је изузетно мало. У БиХ се вратило око 30 одсто популације, али је тамо људима знатно лакше да се врате и остваре своја права. У Хрватској је основни проблем приступ правима. Тражимо да избеглице имају иста права и обавезе као и сви други грађани Хрватске. Комесар је подсетио да су људи из Хрватске прво протерани, а затим су им укинута и сва друга права - нису успели да врате своју имовину, нису учествовали у процесу приватизације, изгубили су посао, нису могли да остваре право на пензију итд... Вредност отуђене имовине и власништва избеглица у завичају износи више од 350 милијарди евра, а више од 150.000 пензионера у избеглиштву закинуто је у стеченим правима или уопште не може да их оствари. У остваривању права повратници нису равноправни са осталим грађанима и зато се многи поново враћају у избеглиштво. Пред њима стоји и читав низ других проблема и препрека на путу остваривања права над свим оним што им припада.
Што се тиче данашњег положаја избеглица у држави, Комесар је изјавио да им је положај веома тежак. Избеглице су добиле право на позитивну дискриминацију, односно добили су држављанство. Ипак, то је само формални чин за потпуну интеграцију. Комесаријат је много урадио, али је потребно још много тога да се учини како би избеглице биле збринуте, јер су потребе много веће. Преко осам хиљада стамбених решења је урађено, и на тај начин кров над главом добило је око 30.000 људи, читав један град.
„Обавеза Србије је да настави процес интеграције људи избеглих из земаља бивше СФРЈ, и да је за то потребно много новца. За процес интеграције потребна су значајна буџетска средства, али и донације и подршка међународне заједнице“, истакао је Дабетић.
Интерно расељени са Косова и Метохије, као и избеглице из Хрватске, имају велики проблем са приступом правима на Косову и Метохији. За разлику од других избеглица они су у мало другачијој позицији, јер немају посебан третман, већ се третирају као српски држављани. Кад је реч о броју расељених у Србији је око 209.000 Срба, док на самом Косову и Метохији има око 20.000 интерно расељених.
Министар рада и социјалне политике Расим Љајић истакао је, да се без обзира на процес интеграције избеглих и расељених у Србији, они још увек суочавају са проблемима сиромаштва и незапослености, да је 60 одсто избеглица и расељених незапослено, а да 45 одсто живи у изнајмљеним становима. У Србији је било преко 700 колективних избегличких центара, данас их је 77, у којима живи преко 6.000 људи што и даље представља велики проблем за нашу земљу. Он је нагласио да „избеглички досије“ у Србији неће ускоро бити затворен, јер „чињеница да неко ко је добио личну карту и држављанство Србије, не значи да је решен његов проблем“.
Представник Високог комесаријата УН за избеглице Ленарт Коцалаинен навео је да, поред сиромаштва и незапослености, велики проблем представља низак ниво образовања и неадекватна медицинска заштита. Србија би у наредне две до три године требало да искористи подршку међународне заједнице и затвори избегличко поглавље, и додао да ће то бити један од важнијих задатака нове владе. Нагласио је да је неопходно да и у региону буде пронађено заједничко решење, а такође је потребно пронаћи решење које ће помоћи решењу проблема локалне интеграције избеглица у Србији.
Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад рекао је да Србија проблеме избеглица треба да решава уз сарадњу свих министарства, цивилног сектора и међународних институција. „У решавању избегличких проблема и остварењу њихових права морамо бити брзи и ефикасни, пошто ти људи више немају времена за чекање“, поручио је Ханс Ола Урстад. „Дужност је свих нас да се боримо против људског очаја и да пред тиме не затварамо очи“, истакао је Урстад. Положај избеглица и расељених једна је од главних тема којој је ОЕБС посвећен и тако ће бити и у будућности, закључио је Урстад на конференцији „Како урадити више: Избеглице и расељена лица у процесима смањења сиромаштва“.
