Светски дан избеглица, 20. јун, Република Србија дочекује са 27.945 лица са избегличким статусом. Од тог броја 19.171 избеглица је из Републике Хрватске, а 8.774 из Босне и Херцеговине. Подсећања ради, 618.000 људи добило је избеглички статус у Републици Србији услед ратова од 1991. до 1995. (266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске).
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.
Осим према хиљадама избеглица и интерно расељених Република Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према више од милион миграната из Азије и Африке који су прешли пеко територије Републике Србије, као и према око 6.000 њих који су тренутно смештени у прихватним и центрима за азил.
У протеклих 20 година, Влада Републике Србије континуирано ради на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије. И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Републике Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено. Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан. До сада је значајан број избегличких породица остварио трајно решење, и добио помоћ у економском оснаживању.
У Републици Србији за процес трајне интеграције избеглица надлежна је Кoмисиja зa кooрдинaциjу прoцeсa трajнe интeгрaциje избeглицa у складу са Националном стратегијом за решавање питања избеглица и интерно расељених за период од 2015. до 2020. Уз Комесаријат за избеглице и миграције, који је водећа институција у овој области, Комисију, на чијем челу је министар спољних послова и први потпредседник Владе Ивица Дачић, чине и представници министaрстaвa нaдлeжних зa спoљнe пoслoвe, финaнсиje, лoкaлну сaмoупрaву, стaнoвaњe и сoциjaлнa питaњa, кao и Кaнцeлaриje зa eврoпскe интeгрaциje. Сви надлежне институције су активно укључене у спровођење Регионалног стамебног програма, уз посебно ангажовање министарке без портфеља задужене за европске интеграције Јадранке Јоскимовић.
У периоду од 2008. до 2016. године, из буџетских средстава Републике Србије, омогућено је да се у 171 јединици локалне самоуправе, укључујући и општине на Косову и Метохији, стамбено збрине више од 5.700 породица избеглица и интерно расељених лица и то доделом 4.828 пакета грађевинског материјала и 947 сеоских кућа са окућницом. Такође, овим средствима омогућено је да се економски оснажи више од 4.700 породица избеглица и интерно расељених лица.
Велики број стамбених решења биће обезбеђен и захваљујући Регионалном стамбеном програму (РСП), заједничком вишегодишњем програму који се финансира донаторским средствима, а има за циљ да стамбено збрине најугроженије избегличке породице у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори.
У оквиру РСП-а до сада је за Републику Србију обезбеђено више од 100 милиона евра који су намењени за решавање стамбених потреба за скоро 5.000 избегличких породица. Обезбеђеним средствима омогућена је додела четири модела стамбених решења: 1.958 станова, 1.620 пакета грађевинског материјала, 968 сеоских кућа са окућницом и 351 монтажна кућа. До краја овог месеца биће уручено хиљадито стамбено решење у оквиру РСП-а, који се у Србији спроводи од краја 2013. године.
Процењује се да је око 7.000 избегличких породица и даље у потреби за трајним стамбеним решењем. Решавање њихових стамбених потреба, како кроз Регионални стамбени програм, тако и средствима из буџета, биће завршено у наредне четири године.
Упоредо са стамбеним збрињавањем избеглица тече и затварање колективних центара. На врхунцу избегличке кризе 1996. године у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима. У преосталим колективним центрима, од којих је пет на територији централне Србије и осам на КиМ, смештено је још 530 корисника, којима ће у наредном периоду обезбеђена адекватна стамбена решења.
Постојећа ситуација би била свакако повољнија да су земље порекла, а првенствено Република Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица. Током више од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у своје земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску). Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону. Упркос бројним помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње и даље су актуелна нерешена питања доспелих а неисплаћених пeнзиjа, динaрске и дeвизне штeдње, одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта. Оно што је посебно забрињавајуће је изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Комесаријат за избеглице и миграције се и овом приликом захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса, уз нагласак на приоритетност наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње. Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану.
