Зове се Негујен Тхи Тхуј – мало необично име за мигранткињу у Прихватном центру у Принциповцу. И јесте необично, јер она није пореклом ни из једне од земаља чији припадници најчешће долазе и пролазе Србијом. Она је из далеког Вијетнама стигла до Србије стицајем чудних околности, али је овде родила сина и затражила азил.
Вијетнам је напустила пре годину и по дана, већ трудна, бежећи од тешког живота у тој земљи, у нади да ће у Немачкој, код пријатељице која тамо већ живи, започети ново животно поглавље.
Али, путеви судбине скренули су је са тог правца и довели код нас, у Прихватни центар Принциповац у коме је ова 33- годишња жена омиљена станарка, а њен осмомесечни синчић Ван Хај права мала маскота Центра.
„На наговор пријатељице, која већ 11 година живи у Немачкој, кренула сам ка Европи. Стигла сам, најпре, авионом до Украјине. Тамо сам срела тројицу земљака, сви приблжно мојих година, који су у Украјину дошли из Москве. Њихов циљ је такође била Западна Европа, и предложили су ми да пођем са њима таксијем у Мађарску, па одатле даље“, прича она.
„Такси“ је заправо еуфемизам за кријумчаре. У Мађарској их хапси мађарска полиција и спроводи до српске границе, наређујући им да напусте њихову територију.
„Тако сам се нашла у Србији, где никад раније нисам била“, присећа се она.
Прву, ургентну помоћ Тхи Тхуј и њени земљаци Вијетнамци добијају од радника Комесаријата за избеглице и миграције у Прихватном центру у Суботици, а затим их распоређују у Прихватни центар Принциповац.
Месец дана пошто је примљена у ПЦ Принциповац, средином септембра 2017. године, ова млада жена рађа здравог дечака у болници у Сремској Митровици. Дечак веома лепо напредује, а мајка му посвећује сву могућу пажњу и љубав. Отац дечака остао је у Вијетнаму и Тхи Тхуј га зове да дође у Србију где је она недавно затражила азил.
„Србија је добра за децу. У Вијетнаму сам радила у пољима пиринча, подизање деце је скупо, школе су скупе. Овде је много боље. Срби су добри људи, они нису Али Бабе (уобичајени израз за лопове и преваранте)“, каже Тхи Тхуy.
Мада је у почетку изгледало да се можда неће лако уклопити у живот Центра, јер не зна ниједан језик, а нико не разуме њен, Тхи Тхуј се ипак веома лепо снашла и сви су је прихватили. Не одваја се од свог дечачића, а остали становници Центра се труде да јој у свему помогну. Добро прихваћена, задовољна напретком детета, решила је да поднесе захтев за азил 17. априла ове године у Полицијској станици у Шиду. Док чека на одговор, ужива у одрастању малог Ван Хаја.
