После више од две деценије доласка првих избеглица у Србију услед распада СФРЈ,  Србија је и даље  земља са највише избеглих и интерно расељених у Европи, и једна од пет земаља у свету са дуготрајном избегличком кризом. Од 610.000 избеглих, који су од 1991. године уточиште потражили у Републици Србији, 43.763 лица и даље је у статусу избеглице, од чега је 32.371 из Републике Хрватске и 11.324 из Босне и Херцеговине.

Последњих година, напорима које улаже држава и уз помоћ међународне заједнице, број колективних центара је смањен. У 23 преостала колективна центра, од којих се девет налази на Косову и Метохији, смештено је 1.516 избеглих и интерно расељених лица (избеглица 295). Планирано је да се у следеће три године затворе преостали колективни центри кроз реализацију пројеката стамбеног збрињавања, које подржавају међународни и билатерални донатори.

И поред оволиког броја избеглица Високи комесар УН за избеглице почетком априла ове године донео је препоруку да избеглицама из Републике Хрватске престане избеглички статус. Ова очито неутемељена политичка препорука донета је упркос изричитом противљењу Републике Србије, јер се њом занемарује стварни положај избеглица и избегавају бројни нерешени проблеми. Република Србија не прихвата ову препоруку и наставиће да пружа пуну заштиту и помоћ свим избеглицама на њеној територији.

Чињенице које следе већ на први поглед демантују тврдње из текста Препоруке да је у Републици Хрватској, као земљи порекла, дошло до суштинских и трајних промена.

Неколико десетина хиљада избеглица није повратило своје станарско право, Република Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом,  није враћено  одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска ниje спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa, кojим сe Србимa гaрaнтуje прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпoшљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим jaвним институциjaмa. Нaдлeжeнe институциje у Републици Хрвaтскoj нe прoцeсуирajу пojeдинцe и групe кoje ширe гoвoр мржњe, вoдe кaмпaњу прoтив српскoг jeзикa и писмa, пoдстичу нaсиљe прeмa Србимa, или их физички нaпaдajу. Република Хрвaтскa ниje исплaтилa зaoстaлe, a нeисплaћeнe пeнзиje, динaрску и дeвизну штeдњу. Сви наведени аргументи поткрепљују став да до очекиваних промена, нажалост, није дошло, што и онемогућава одржив повратак.
 
Треба поменути и да су сви поступци у вези са обновом имовине и стамбеним збрињавањем бивших носилаца одузетих станарских права у Хрватској у застоју, иако корисници имају валидна решења о обнови и стамбеном збрињавању. Неколико хиљада захтева за обнову у другом степену годинама чека на одговор. Забележени су и случајеви одузимања личних карата избеглицама на граници са Републиком Хрватском.

У прилог свему наведеном говори и студија др Месића и др Багића 'Мањински повратак у Републику Хрватску', израђена на иницијативу УНХЦР-а, у којој су аутори изнели закључак да од више од 130.000 регистрованих повратника српске националности, у Хрватској остаје да живи само 38 одсто, у Србију се враћа oko 45 одсто, а oko 17 одсто их је умрло. У студији се наводи и да је једна трећина повратника старија од 65 година.  И у Извештају Стејт дипартмента за 2013. наводи се да је у Републици Хрватској и даље присутна друштвена дискриминација и насиље према мањинама, посебно према Србима и Ромима, што обесхрабрује повратак.

Све горе наведено недвосмислено указује да у Републици Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промена кад је реч о повратку српских избеглица. Наглашавамо да је УНХЦР донео Препоруку о престанку избегличког статуса  у моменту када су се четири земље у региону усагласиле да ће кроз Регионални стамбени програм (РСП) решити проблем најугроженијих избеглица. РСП је тек на почетку имплементације, тако да је извесно да ће ова преурањена одлука имати лоше последице по његово спровођење, посебно ако се има у виду да недостаје велики део обећаних донаторских средстава за спровођење Програма.

Кад је реч о повратку у БиХ, захваљујући деловању Комисије за имовинске захтеве лица из БиХ, установљене на основу Дејтонског Мировног Уговора, више од 70.000 имовинских захтева је решено и утврђен je модел поврата имовинских права, који је могао успешно да послужи и да се примени на решавање оваквих проблема у другим деловима региона.
Упркос видљивим успесима, остало је још да се учини како би сви људи у БиХ у потпуности уживали несметан приступ свим правима која су дефинисана у Анексу 7. Дејтонског мировног споразума. То се нарочито односи на завршетак процеса обнове, укључујући и обнову инфраструктуре и успостављање механизма за компензацију уништене имовине.

Подсећамо, Регионални стамбени програм је заједнички вишегодишњи програм четири земље - Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Црне Горе и Републике Србије,  који има за циљ да обезбеди трајна стамбена решења за 27.000 најугроженијих избегличких породица (74.000 појединаца) у региону, од чега 16.780 породица (45.000 појединаца) у Србији. Имплементација Програма је почела и  трајаће пет година.

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије још једном се захваљује међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији Европске уније у Србији на свим уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације и затварање колективних центара, али напомињемо и да је РСП само део регионалног процеса и да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију. 
 
Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, али и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице, као и да реакције УНХЦР-а буду усмерене ка тражењу решења за ове проблеме. Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.